petak, 29. prosinca 2017.

Jedan Slavonac i jedna pristojnost

Prije nekih 6 godina nisam bila ovako pametna i mudra :) Ovu noć kad nisam mogla spavati, sjetih se jednog Slavonca... I evo priče o njemu i nekim stražnjicama...

Sjećam se, par dana prije Uskrsa, imali smo zadnje predavanje prije pauze i željela sam pozvati jednog dobrog predavača. Zaista se od njega moglo puno naučiti i polaznici su bili zadovoljni. 
Međutim, dogodilo se nešto neplanirano. Gospodin je bio "malo teži" (nije da sam ja lakša), ali mu se jako svidio naš radijator kao podmetač za stražnjicu. Ležerno se naslonio (ne znam koliko dugo), a ja sam samo iz druge sobe čula: "Tras, bum, kvrc!". Izjurim van i vidim radijator kako visi. Jednim dijelom je dotaknuo pod, a drugi dio se držao. Ovaj se čudio kako se to dogodilo, a priznao je da se "malčice naslonio". 
Gledali smo cijev, djelovalo je kao da neće biti nekih većih problema i ja sam rekla da "nema veze". Predavanje je završilo, a ja sam otišla do dućana. Kako mi nešto nije dalo mira, ipak sam se vratila u učionicu i tada ugledala malu lokvu vode. 
Onda sam zvala hitne intervencije. Došao je jedan gospodin u klompama, s hlačama na pola majstorske dlakave stražnjice. Ipak je bilo problema s cijevi i rekao je da sam imala sreću da sam se vratila, jer bih nakon blagdana imala poplavu. I reče on svoju mjeru - 500 kuna. Uzdahnula sam, ali ipak bila sretna što nisam imala veću štetu... Zamolih ga da pošalje R-1. Obećao je... Moram li reći da obećanje nije ispunio?

"Mislim da ovo društvo pati od previše sloboda i previše prava koje čine osobu neodgovornom (Boyd Rice)"

I sad... Tko je tu polupao lončiće? Stigao mi je račun za predavanje koji sam platila, nije mi stigao račun za popravak koji sam isto platila. I jedan i drugi trošak je bio moj. 

Ništa nisam rekla, jer nezgode se događaju. Objasnila sam si da u svakom poslu ima "nepredviđenih troškova" i da nije smak svijeta. Ipak, uz lijepo racionalno objašnjenje samoj sebi, nisam se osjećala dobro jer je šteta napravljena zbog čistog nemara. I nije mi smetalo što sam platila tih dodatnih 500 kuna, već što predavač nikad nije pitao je li nešto dužan ili što se dogodilo. Barem iz pristojnosti.
Tako sam naučila da nisu svi ljudi pristojni, a neki prepristojni na vlastitu štetu. Koji ste vi?

Rekoh vam da nisam prije bila jako pametna. Više dobra. Za druge.
Sada biram. Mislim. Procijenim. Odlučim. Prihvatim ili odustanem. Ne moram. Neću. Ili hoću, ako tako želim. To je meni "moja borba dala".

Pogriješite, ali pohvalite sebe ako ste nešto naučili. Svaka lekcija ima svoju vrijednost i težinu. A i neke stražnjice. Ako se već morate za nečiju pobrinuti, pobrinite se da vi ne odnesete gaće na štapu baš svaki put... 

Voli vas vaša po(s)lovnjača

Kako je nastao Dn(ij)evnik

LifeClass Terme Sveti Martin. Ležim u sobi na četvrtom katu. Čitam i ne mogu zaspati. Par dana prije odlučila sam da ću u 2018. godini pokrenuti novi projekt, nešto drugačiji od ovih prije. Nisam točno znala što bih, ali došla sam na ideju dok sam lutala po Črnomercu s Blue.

Inače, rijetko, ali zaista rijetko ne mogu zaspati. Zapravo mogu spavati i sjedeći ako poželim :). Kad legnem u krevet spavam u roku 2-3 minute. Onda sam oko 2 sata shvatila da sigurno postoji neki razlog koji me drži budnom. Problema nisam imala, ništa oko čega bih se brinula pa mi je bilo zaista neobično. Naprotiv, bila sam vrlo zadovoljna, jer sam se naručila i za refleksoterapiju stopala, slanu sobu i još koješta, a ponijela sam i dobre knjige. Osjetila sam da nešto čekam. I onda, u 3.54 došao je naziv ovog bloga. DNIJEVNIK. Da, dobro ste pročitali. Nije Dnevnik već izokrenuta i ironična verzija istog značenja. I da, nije poslovne žene već po(s)lovne žene. I poslovna sam i polovna u svojim četrdesetim godinama.

Što znači polovna? Vremešna u mom slučaju, (nadam se) na pola životnog puta. 
U mom slučaju to ne znači kao ovaj opis na Vukajlija.com:
"Dama koja je sa muškarcima češće opštila poleđuške nego stojeći, izgažena kao Kosovo Polje na Vidovdan. Lista njenih bivših posedovaoca štampa se dvostrano sa sitnim proredom, da bi se spaslo koje drvo. Razvodnjeno vino..."

Ne znači ni "žena ocvala izgleda" ili "sumnjivog morala", već onako SAMO polovna od životnih iskustava, odrađenih sati, prekovremenih gnjavaža, napornih ljudi i čudnih situacija.
Za mene to znači mudra žena, s čarobnim pogledom na život, neumorna i svoja. Eto, zato sam polovna. Isto tako sam i poslovna. Predavačica. Poduzetnica. Radnica. "Sve moram i mogu sama tip".

I zašto se ja ne bih našalila sa svojim životom i poslom? Imam pravo. I hoću da bude Dnijevnik. I hoću da sam polovna. U moru onih koje u svojim četrdesetim i pedesetim na silu hoće biti djevojčice, ja neću. Ne bih se vraćala, ne bih glumila nešto što nisam. Volim činjenice i volim ironiju. Zato će ovi tekstovi biti onako pomiješani, jer me ionako ljudi tako doživljavaju. Kad sam ironična, misle da je stvarno. Kad pišem činjenice, misle da sam nešto nesretna. Barem je tako bilo na Facebooku. Pisali mi "jamislilaozbiljniljudi" da me pitaju zašto se ljutim, na koga sam ljuta i zašto vodim brigu o drugim ljudima. Oni valjda nesretnici pomislili da ja pišem dnevnik. Nisu shvaćali da se bavim pisanjem i da to nije bio dnevnik. Ali ovo jest. Eto im sad kad su navalili :)

Ovo jest moj Dnijevnik. Nemam razloga da budem normalna u izokrenutom okruženju. Nemate ni vi :)

I tako, kad sam se sjetila naziva te noći 27. prosinca, došlo mi je da se zapakiram i krenem kući. Od uzbuđenja. Od radosti zbog novog početka. Međutim, dala sam si nalog da se smirim i spavam pa je tako i bilo...

Ovi koji me znaju od prije, znaju da volim pisati. Ovo je za one koji vole čitati. Pisat ću tjedno. Možda ne uvijek istim danom, jer želim biti jako inspirirana nekim događajem iz svog života. Neće biti opisani po važnosti, već po ironiji ili nekoj životnoj poruci, onako kako ja vidim svijet.

Evo neka za kraj godine osvane ovaj uvodni tekst, a onda ćemo se družiti. Čitati. Komentirati. Zezati. Psovati. Opustiti.

Voli vas vaša po(s)lovnjača