utorak, 30. siječnja 2018.

Vidi joj očurdi

Napisah danas na Fejsu ovo: "Zahvalna što nisam dio onih koji javno zbore da se vole, a i za leđa jedan drugome rane sole..."

I to nije samo fraza, rečenica, poruka, to je moja iskrena zahvalnost što se spasih iz grupe onih koji su neiskreni radi sitnih koristi, pojavljivanja u javnosti, koji će lagati zbog 2-3 nova kontakta ili poveznice s drugim ljudima. Istovremeno, sa strane će govoriti o drugima što god treba, komentirati ljude na nekom čudnom nivou, a onda se bez problema s istima fotografirati zagrljeni i zaljubljenog pogleda... Sve je to život. I komercijala. I borba. I očaj. I frustracija. Sve razumijem, ali ne mora biti tako.

Ljudi pristaju izdati sebe kako ne bi bili "medijski izolirani". To sam čula od jedne žene u stvarno ozbiljnim godinama kad sam je pitala zašto surađuje s osobom koja je otvoreno ucjenjuje za godišnji iznos od valjda 800 kuna. Rekla je da ona mene voli i da smo prijateljice, ali da se boji "medijske blokade" od dotične. I pristala je prodati se za 800 kuna i lizati ruku osobi koja je za sitnu lovu uspjela kupiti ženu od skoro šezdeset godina i zavidnom karijerom iza sebe.

Jedna druga mi je rekla da ona mene više voli, ali da joj druga više koristi.

Onda gledam kako se pišu komplimenti osobi na fotografiju i govori o ljepoti, dok se sa strane kaže da je se ne da gledati od onih odvratnih očurdi. 

Znam, sve je to ljudski. Mi ljudi imamo jezik i ponekad kažemo nešto što ne treba. Nitko nije potpuno oslobođen od takvih stvari jer volimo reći nepotrebno, ponekad se grubo našaliti i komentirati stvari koje ne doprinose našem duhovnom zaletu. 

Istovremeno, dobro je priznati sebi kakvi smo. Vidjeti činimo li nešto za korist i jesmo li svjesni da tako ne varamo druge ljude već samo sebe. I da nema onoga - meni oni privatno nisu u redu, ali poslovno mogu s kim treba, kad treba i kako treba, samo za par kuna više. 

Pohvalila bih ove koji izdaju sebe za milijunske iznose. Oni poslije mogu stavljati tople obloge na ranjenu dušu na nekoj udaljenoj egzotičnoj destinaciji. Tužno je kad to čine ljudi za par kuna, za koje ne možeš kupiti ni blazinice. 

Ali neka se nešto vrti... Nikad ne znaš kako ti mogu koristiti te očurde... Zažmiriš malo na jedno oko. Malo stisneš stražnjicu i namažeš se do struka da možeš lakše kliziti. A kakve veze ima kad to svi rade... Treba malo pretpjeti ako hoćeš da te vole... 

Mene ionako nitko ne voli pa ja ne moram (citiram bivšu "prijateljicu").
Zato ovo smijem pisati dok se ona i ostali ovi navedeni još precizno mažu... :)

Voli vas vaša po(s)lovnjača

Nema komentara:

Objavi komentar